Kategorija: Veprinac

Mi školani

Autorica teksta:   Darinka Martinčić

Počela san hodit va prvi razred 1954. leta. Z’ Zagrada san šla samo ja, a pul Lučetić me j sako jutro čekal Ivo Nevenkin pa smo se skupa spustili pod Ćorinovu kuću vanka na Stubaj. Z Brega su već prihajale Marija i Bogdana, a kad smo obrnuli va Presiku zjapali smo se z Začani. Eo….! Eo…bi odgovorili Igor i dve Ivanke. Na pol Presike z vašanske strani doprišli su Dragan i Merica i to j bila moja prva škvadra školanska. Grnuli smo zgoru okolo Žanineh pa va školu.

A za nazada zdolu po isten pute. Ta naš put po Presike, ki to more pozabit. Provujen zamislet umejki urejeni i poštrpani, ravnice i rebri pokošene i pograbne. Jesenići i leski ki su pušćani rast po porubah bili su nan za obešat se i cimbujat – ki j vredan ča većaga prignut, a onda se skupa šnjin dignut ča više vajer. Rebri su bile za vajat se, a prezidi za skakat ki će z višega i ki će dodaje. Škola je finjevala okol jedanajste, a nas je čuda puti polne zateklo na pol puta. Naša prva prava učitejica, Neda Kekler, prišla nan je komać va drugen razrede. Bila je samo desetak let stareja od nas, aš mi smo njoj bili prvi školani. Najboje san ju zapametila i najviše volela od seh svojeh učiteji. Prnesla je novi načini ponašanja va škole. Ni više bilo komandi „ruke na leđa“, ni palice al ravnala za  po prsteh opeć. Više ni bil važan krasopis, nego ča j ki napisal. Ka sreća moć posudit knjigu za doma, šetnje va prirodu i prve priredbe va sale. Okol školi smo se igrevali na „gnjilo jaje“, „išla majka s kolodvora“, „modra škarica“, lovilo i skrivalo da se ne govori. Muški su se va to vreme još vavek igrali na nemci i partizani…kauboji i indijanci su prišli kašnjeje. Va teh borbah čuda puti bi stradale brajde i zelenilo okolo Jovaninove kući, tako da j brižna gospodarica morala kričat i prihajat protestirat va školu. Hodili smo i mi na vjeronauk, samo gore va crekvu. Gušt je bil igrat se okolo crekvi na gare. Bil je to naš Preluk. Glavni j bil Igor ki je već onda imel doma motor. Posložil nas je va filu i podelil – ti si Talija, ti si Nemaška – ne znan koliko smo opće držav znali. V rukah smo mesto timuna stiskali kus palice, a onda start! Njrrrr, njrrrr – prvi krug, drugi krug… Va škole smo još imeli i našu tetu Pepicu Jakovinovu ka nan je sama pekla kruh i parićevala najboje marende. Ni sada ne znan zač mi ni bila doma nikada tako dobra maneštra kako oni njiji oriži i fažol. A Unrin narančasti sir?!

Najde se još na kakoven šufite zahitan požutel libar al pisanka zamotana va modru kartu. I črnobele slike va staren albume na dno škabelina od bora. Kolori i dihi tega vremena ostali su zapisani va srcu za vavek, aš ne reče se za niš – od koljevke pa do groba, najljepše je đačko doba!

Leprinačka vrtićarska fešta va Staje

Trećo leto za redon- roditelji ( i si drugi dobri judi) dečina i „teti“ z vrtića – storili su pravu feštu na otprten va Staje – nedjelju 9.06.2019. 

Muški su se tuta forca borili z travinun do pasa. Kosili, trimerali, grabili, potili. Dečina i teti su vredno delali celo leto da tokaju šoldići za roštilj i pijaču. Najveć tega odbavimo z našen slatken programom ki se nudi na Markovoj. Čuda drugeh lepeh stvar (slaneh i slatkeh) storile su vredne ruki našeh mam, tet, nonic, sused. Dečina su zakantala, zatancala i malo munjesla( a i oni veći su bili fanj priložni) pa su se vozile bicikleti, igral nogomet, potekovalo z balami i baluni, a obašli smo i zlatne ribice.

Pozdravili smo oneh najstarejeh ki nan gredu h letu va šklu- podelili eko borše od žutice ke su deca s tatami popiturala pa smo još va njih stavili likovni crteži i njihove razvojne mape.

Na vrtić će ih spamećevat i foto session na Brituhe i slika (fotografija) ku smo njin regalali. Zasopla je armunika a pala je i potresuljka. Muzika ka nan je celo vreme sopla bila nan je sen jušto po gušte. Roštilj je bil pre dobar, a meštri od njega morda još i boji. I ča reć na kraje.

Sen te juden dobre voji jeno velo „Hvala…i vidimo se h letu!“ 

autor teksta: Lea Brcic

Aktivan vikend va Leprince

Pasani vikend se je va Leprince dogajalo čuda tega… Subotu i nedeju – radna akcija obnavjanja suhozidi i urejenja šumskega puta od Tumpić prema Steremu gradu. 08.06. od 5 zapolne je fešta „Ruscus“ oživela celi Stari grad, a nedeju je Staja bila puna dečine, mami, tati, noni i nonići…

Kako smo raneje tu i najavili, 08. i 09.06. održana je radna akcija na pute ki vodi od Tumpić proti crekve Svetega Markota. Kosilo se je, grabilo, popililo kakovo drevo, porezalo graju i suhe grane oko puta, a stručnjaci z udrugi „4 grada Dragodid“ vodili su slaganje suhozidi.

Okupjanje je bilo subotu i nedeju do 10 ur pul crekvice Svete Jeleni pul igrališta, na 10 ur sastanak da se dogovori ki će, kade, ča i z čen delat i od 10 se je delalo do kada je ki mogal i zdural.

Vreme nas je seh skupa dobro poslužilo. Morda je bilo kapić preteplo za tuć i znašat kamiki, ali hlada i mrzle pijači se je vavek našlo.

Petak nas je bilo preko trejset, nedeju neš malo manje, ali storilo se je ča je bilo planirano. Ograda na ulaze pul cesti je finjena, parićana su mesta kada će bit postavjene info i edukativne tabele, trava j’ pokošena i pograbjena, put je prohodan i čist.

Svakako je tu još dela i bit će organizirano još radneh akcij, a o temu ćemo vas obavijestit na dobu da se znate parićat i prit pomoć.

Ovaj vikend va Leprince ni falilo judi, auti ni turisti, ma nisu si prišli delat suhozidi i čistit put. Neki su prišli i samo na feštu ka je bila od 5 ur va Staren grade. Od loži pa se do same crekvi Svetega Markota se je bilo puno lampic, umjetniki, recitatori, pjesnici, slik, muziki, štandi z domaćun hranun, pijačun i drugemi domaćemi proizvodi. Čuda je judi prišlo videt ča se to dogaja i ča je to se skupa i nisu ostali razočarani. Soplo i kantalo se j’ pul loži, spred crekvicun Svete Ani, na brituhe – čak na dva mesta, a po prvi put Leprinac je imel i svojo kino. Točno na 9 ur večer na velen platne pul crekvi si zainteresirani mogli su odgjedat film „Casablanca“. Nakon filma, moglo se je’ ča popit i pojist, poslušat koncert benda „Tribute to Amy Winehouse – Amy’s House“.


>> Kako je se to skupa zgledalo pogledajte va fotogalerije <<

Kad se male ruke slože…

Pasanu subotu, 25. maja je nakon dani i dani padanja dažja napokon i pul nas zasvetilo sunce. Kako je takov dan najboje provest na oprten, nadihat se friškega zraka i usput ča korisnega i storit, tako su se na inicijativu precjednika MO Leprinac – Učka, na igralištu pul Tumpić okupila deca z Leprinca kako bi uredila igralište. Neki su meli i spuhevali pešćeve, neki pobirali smeti, neki se vozili z bičikletami, a neki igrali na balu – kako se reče, bitno je sudjelovat.

Ova je akcija za svaku pohvalu! Hvala mjesnemu odboru i semi ki su pripomogli da igralište pul Tumpić bude čisto i uredno.

Veći vrtić za više dece

Jedna jako lepa vijest za si judi Leprinca, za se sadašnje i buduće mame i tate, za si sadašnji i budući vrtićari: Leprinac dobija novi dečji vrtić!

Šoldi su osigurani z europskega fonda i to ni manje ni više nego 5.435.717,05 kun, odnosno skoro 5 i pol miljoni. Projekt je pisal Grad Opatija i to pod natječaj „Ulaganje u pokretanje, poboljšanje ili proširenje lokalnih temeljnih usluga na ruralno stanovništvo, uključujući slobodno vrijeme i kulturne aktivnosti te povezanu infrastrukturu“. Kako je Grad Opatija provoditelj projekta, oni će i sufinancirat dio radovi u sklopu ovega projekta. Obzirom da su šoldi sada osigurani, si čekamo da se počne ča i delat, a po plane radovi bi trebali krenut krajen sedmega meseca ovo leto. Novi, veći i lepči vrtić svoja vrata dečine bi trebal opret do manje od dve leta – početkon 2021. Delat će se na postojećoj zgrade vrtića. Zgrada će bit proširena, nadozidana, a uredit će se prizemlje i kat va ken će bit dnevni boravak, sanitarni čvor, garderobe, a uredit će se i okoliš, odnosno igralište oko školi i vrtića.

Bitno je za reć kako će se kapacitetet dečjega vrtića poduplat, pa tako je sada va leprinačken vrtiće 27 dece, a pokle ča se obnovi i nadogradi moć će primit 50-ak vrtićari!

Sada se more i prez stupa

Kako već si Leprinčani, a i šira okolica znaju – urejuje se sala va Lepince. Naša takozvana “sala” je službeno Društveni dom “Janko Gržinić”, a radovi su počeli još lane. Vrednost ovega projekta je čak 650.000,00 kun i ovaj put ni ostalo se samo va plane, nego su radovi na obnove sali počeli na dobu. Radovi se odvijaju va fazah, a trenutno moremo reć da je va faze rušenja. Kako morete videt na slikah već je zrušena ploča i centralni stup ki j’ bil na sred sali, a oko kega su maškare čuda let na pusnu nedeju i pusni utorak tancale i skakale okoli njega. Saki ki pasuje po Tumpićeh more videt da delavci i volonteri delaju svoje delo, pa je tako vidljivo da se je još lane storil i nanovo krov ki je čuda let pušćal.

Verujen da si skupa komać čekamo našu novu salu!

1 2 3 … 6