Počinje se delat novi vrtić

Zibran je izvođač radovi na projekte novega vrtiće va Leprince. Čera su va Grade Opatije gradonačelnik Ivo Dujmić i direktor zagrebačke firmi EDING d.o.o. Marko Pavlović potpisali ugovor za izgradnju dečjega vrtića Leprinac. 

7.124.935,25 kun je vrednost novega dečjeg vrtića Leprinac. Od tega 5.435.717,05 kun je osigurano kroz bespovratna sredstva z EU fondi, dok će ostatak sufinancirat Grad Opatija. Ta je sredstva Opatija dobila na natječaje Ministarstva poljoprivredi, u sklopu natječaja za ulaganja va pokretanje, poboljšanje ili proširenje lokalneh temeljneh uslugi za ruralno stanovništvo, uključujući slobodno vreme i kulturne aktivnosti ko i povezanu infrastrukturu Programa ruralnega razvoja Republike Hrvatske.

Zgrada va koj je sada vrtić će se nadogradit z sjeveroistočne strani kako bi se povećal broj dece ku vrtić more primit, ali i popravili uvjeti za si vrtićari, odgajatelji i drugo osoblje.

Momentalno vrtić ima upisaneh 32-oje dečine, a nakon ča se ovaj projekt fini, taj će se broj povećat na čak 50. Tako će većen broju familiji z decun ke bivaju va Leprince bit osigurano mesto za njihovu decu va leprinačken vrtiće.  

Planirano je da radovi na vrtiće Leprince duraju leto i pol.

Z Grada su rekli da obziron na cjelokupnu situaciju va države, svi građevinski radovi na području Grada Opatiji ken je Grad investitor nastavjaju se planiranun dinamikun.

Pust 2020.

Na pepelnicu se je važgalo našega poznatega Emi-Granta spred sali, nakon ča ga je časni sud pusnega odbora osudil da je kriv za se loše ča se j’ zdogajalo va pasanen lete. A kako je zgjedal pust va Leprince ovo leto su nan napisali z “Zmešane grupi”, pa pročitajte to va nastavke…


Na Antonju smo pusta obesili na pal,

va sale pojili i popili ča je ki parićal.

Muzikanti su dve – tri zasopli,
ma su i domaći ča mogli…

Onda su počeli pusni tanci,
neki su okole hludili,
a neken su bili stišnjeni lanci.
Va Kastav i Jušićen smo se shajali,
da j’ sala bila oprta bimo dušu dali.

Ovo leto još niš od sali…
Morda kletu tu budu tanci najboji,
morda bude više dobre voji.

Za ten su počele „pusne teme“ bit aktualne vaje…
Ki će z ken, kad i kamo daje?

Ča se to dogaja, ča će na kraje bit?
Ki će z ken na pusnu nedeju pit?
Ki će kemu vrata zapret?
Ka će grupa kega sobun zet?

Ki sopac kade će sost?
Ki će na fejzbuke kakov napisat post?
Su to privatni sastanki al’ pak javni?
Ši znaju si da su to užanci zdavni?

Ki će maškare doma dočekat i kuću opret?
Ma za to rabi samo minuti pet…
Da ča će žena mužu žmuji brojit
i gjedat koliko će kade popit…

I tako, nedeju se j’ jaja partilo pobirat
i va ku kuću ki sme poć zbirat.
Tu j’ zakjučano, tu ne gremo,
va gornju hodi, tamo smemo.

Mi smo rekli kako nan jaja i šoldi ne rabe,
tr okol njih se i tako judi svade.
Za užancu dva jaja smo sejno zeli,
pojili i popili ča judi na stole su imeli.
Armunik nan ni falilo,
lepo se j’ tancalo, kantalo i slavilo.

Da smo složneji bi nan još lepče bilo,
va isto vreme bi se veselilo, jilo i pilo.
Ma nisu si za to, neki to neće,
aš se kao nova užanca nameće.

Ča ni boje da smo si skupa,
da bubanj malo jedan, malo drugi lupa?
Triještinka, trumbeta, armunika – svi u glas!
Hote kletu z nami – to je užanci spas!

Ma zapravo, ča se nas tiče…neka saki gre kade mu paše,
vidimo se kletu na pusnen špaše!

 

Pusna fotogalerija

Antonja va Leprince

17. jenara, na Antonju, pul Tumpić va Leprince obešen je pust.

 

Kakov i sako leto, obesili smo ga na pal aš je optužen za se loše ča se je zdogajalo va pasanen lete. Gore će viset malo više od mesec dan. Na čistu sredu – 26. febrara mu je sujenje i onda će se odlučit je kriv al ne, aš znate kako se reče – niki ni kriv dok mu se ta krivnja i ne dokaže. Ovo leto optuženi je imenon i prezimenon Emi Grant, a optužen je za so zlo, se nevoje i črni dani od lane.

Kumpanija z Pusnega odbora Leprinac dobro ga j’ vezala da slučajno ne bi kamo emigriral do pepelnice. Ako čera niste niš prišli pojist ni popit va salu, makar je bilo za niš. Na slikah morete videt kako je se to skupa zgjedalo.

>>> Foto-galerija

 

 

RuNe

Kroz projekt RuNe gradi se pristupna mreža po modelu Fibre To The Home – FTTH (svjetlovod do kuće) za potencijalne korisnike na području obuhvata projekta. Projekt je donio mogućnost da se i u našem predivnom kraju izgradi infrastruktura kakvu ima većina modernog svijeta. Brzine 100, 200, 300 i više Mbps koju bakar ni približno ne može isporučiti na manjoj udaljetnosti. Od 17.12.2019. i vi možete pristupiti RuNe projektu. Kao jedni od prvih korisnika optičke širokopojasne mreže na ovom području dobivate pogodnosti. Podaci o adresama koje se nalaze u planu izgradnje projekta RuNe mogu se provjeriti na www.ruralnetwork.eu.

RuNe – dolazi od Rural Networks, što prevedno s engleskog znači mreža (optika) u ruralnim područjima. Lokalna tvrtka, točnije Rune Crow iz Veprinca krenula je u operativnu fazu s postavljanjem optičkih kabela na području Primorsko goranske i Istarske županije.

S izgradnjom na područjima koja trenutno nisu pokrivena svjetlovodnom infrastrukturom, RuNe će pomoći jedinicama lokalne samouprave u dostizanju ciljeva Digitalne agende za Europu 2020, kroz osiguravanje povezivanja na novu svjetlovodnu pristupnu mrežu koja će omogućiti brzine veće od 1 Gbps. Ovakav koncept gradnje mreže također omogućuje liberalizaciju tržišta elektroničkih komunikacijskih usluga, što u konačnici:

  • krajnjem korisniku, stanaru naselja daje mogućnost neovisnog odabira operatera – pružatelja usluga koji je cijenom i kvalitetom usluge za njega najpovoljniji, svim operatorima jamči ravnopravan pristup korisnicima uz jednake uvjete.
  • RuNe je prvi i u ovom trenutku jedini međunarodni projekt na nivou Europe kojim se povezuje teritorij više zemalja članica putem ultra-brze širokopojasne infrastrukture.

Obzirom da se projekt RuNe provodi zasada u dvije države članice EU isti doprinosi ideji spajanja 28 nacionalnih u jedno jedinstveno digitalno tržište. Kako bi se osigurala jednakost na jedinstvenom digitalnom tržištu, sve komunikacijske infrastrukture morati će slijediti ista pravila i nuditi minimalni paket infrastrukturnih usluga (bitstream/IPstream nivoa) svim građanima EU.

Opisani proces može se činiti revolucionarnim za tradicionalne vertikalno integrirane operatore no isti je započeo unatrag nekoliko godina. Dobar primjer navedenog je Telecom Single Market direktiva koja je na primjer smanjila cijene roaming usluga na mobilnim mrežama.

Kako ruralna područja Europe nisu pokrivena adekvatnom širokopojasnom infrastrukturom, postoji mogućnost da se ovaj revolucionarni proces pokrene odozdo prema gore (bottom-up). Upravo ovdje se pozicionira projekt RuNe sa izgradnjom međudržavne otvorene širokopojasne infrastrukture.

Također, RuNe Crow je s ponosom pristupilo pokretu „Fibre To The People“ čija je misija razviti svijest o potrebi i obvezi omogućavanja otvorenog širokopojasnog pristupa svim građanima bez obzira gdje se oni nalazili.

>>>> Više informacija o ovom projektu možete saznati na ovom linku.

Otvorenje prve stazi leprini

Pasani petak oprta je prva i zasad jedina staza ljekoviteh biljak ke rastu pul nas, z naglaskon na našu leprinu. Vrtićari z dečjega vrtića Leprinac i školarci z područneš školi su uz pomoć učiteljic i odgajateljic otkantali par lepeh pjesmic, a neki su i recitirali.

Petak, 25.10. održano j’ otvorenje edukacijske stazi ljekoviteh biljak ke rastu na oven našen području.

Otvorenje staze su obogatili školarci i vrtićari z Leprinca ki su uz pomoć svojeh učiteljic Ljiljani Božičević, Tatjani Bonazza-Čekada i Sanji Albaneže otkantali i zrecitirali nekolio pjesmici od šumi, leprini, maruna…

Par besed su rekli Rajko Ukić ko voditelj celega projekta uređenja stazi i Mario Zaccaria – arheologa i predstavnika udrugi Dragodid. Veli broj Leprinčani ki su prišli na otvorenje pozdravil je i ravnatelj osnovne školi z Opatiji Fredi Glavan, Filip Starčević z Parka prirodi Učki i dečji gradonačelnik Vito Juričić.

Rajko Ukić je sporučil semi prisutnemi kako je ovo stara šetnica, odnosno stari putić ki vodi od crekvice svete Jeleni pul Tumpić do crekvice svete Mariji va Staren grade. To je samo jedan od pet puti ke je va plane uredit. Zahvaljujuć radnemi akcijami va kemi su sudjelovali ćlani mjesnega odbora, udrugi Dragodid, učenici z područne školi Leprinac i vrtićari, ali i svi drugi judi dobre voji ki su dobrovoljno prišli pomoć da se ova ideja ostvari. Jedan od bitneh cilji je i sačuvat leprinu ka je jedan od glavneh, ako ne i glavni simbol Leprinca.

Staza ka je oprta pred par dan je podeljena na deset kušćić, a saki će kušćić održavat jena grupa judi. Otvorenje same stazi je označilo rezanje grančice ku je prerezal dečji gradonačelnik Vito Juričić. Rendžeri z parka prirodi Učka su dece povedeli kako se trebe ponašat va šume i zibrali su tri „mića rendžera“ ka će pazit na ovu stazu, a to su školarci Izabela Zaletel, Luka Lade i Vito Juričić.

Vrtićari z dečjega vrtića Leprinac i školarci z područneš školi su uz pomoć učiteljic i odgajateljic otkantali par lepeh pjesmic, a neki su i recitirali.

Nakon šetnji po staze, posadilo se je nekoliko stabal, u sklopu akciji „Zasadi drvo, ne budi panj“. Ovoj se je akcije pridružila i osnovna škola z Opatiji i to z svojen projekton „Virtualna sadnja stabala“ koj je cilj promovirat donacije sadnic ka će uljepšat okoliš školi. Više slike pogledajte ovde.

Stari puti Leprinca – druga radionica

Subotu – 28.9. skupilo se j’ 13 leprinčani i osan člani udrugi “4 grada Dragodid” za nastavak urejenja stazi na ulaze va Leprinac i obnovi suhozidi.

Uz pomoć jenega manjega bagera proširen je ulaz na stazu leprini, a  posajene su i biljke ke rastu po Leprince. Planinari Boris i Davorka obradili su točke 4 i 5 na staze – se pohvale za kreativnost!

Boris i Vilim popilili su dreva na Tičarici tako da j’ staza sada prohodna. Udruga “Kamelija” na čelu z dopredsjednikon Vilimon i još četiri člana je uredila točke 1 i 2, odnosno ulaz i atrij. Leprinčani su uredili točku 3 ku će daje urejevat školani skupa z učiteljicami z školi Leprince. Uredil se j’ i ulaz ki je nasut z peskon.
Na staze je još dela i bit će još radneh akcij. Pohvale sen na odvojenen vremene i dobroj voje i nadamo se da će drugi put bit još više takov judi! Kako je to subotu zgjedalo morete pogledat tu na oveh slikah.

Finjena prva faza obnovi sali

Gradonačelnik Opatiji Ivo Dujmić z svojmi kolegami prišal je 03.09. obać kako napreduju radovi na sale. Prvi dio dela je odbavan, a potrošeno je skoro milijun kun.

Va sale su zrušene dve drvene konstrukcije ke su bile nutre mej kati, a storene su dve armiranobetonske ploče pa sada imamo potpuno upotrebljivo potkorovlje. Napravna je priprema za struju, vodu, hidrantsku mrežu i kanalizaciju. Kada je jako dažjilo, voda j’ tekla va salu, ali i to je sada rešeno, voda više neće teć nutra aš je spejana van na glavnu cestu. Ingo Kamenar ko predstavnik izvođača radovi je zaključil kako je finjena najteža, konstruktivna faza, aš je storeno se nanovo, osim vanjskeh zidi i da j’ sala parićana za nastavak finejeh nutarnjeh radovi.

Gradonačelnik Dujmić je rekal kako su radovi na Dome va Leprince  jena od većeh investicij ke trenutno Grad Opatija financira va opatijsken zaleđu. Tu se dela od sveobuhvatneh radovi na potpunen preurejenju postojeće zgradi ka će, kada se bude gotovo, ispunjavat se društvene, kulturne i zabavne potrebe Leprinčani. Uz Mjesni odbora Leprinac-Učka, na skoro 600 četvorneh metar prostora nać će se se udruge z područja Leprinca isto ko i veli prostor za izložbe, pjesničke večeri i slični kulturni i zabavni programi.

Vaje počinju i radovi na proširenju zgradi dečjega vrtića Leprinac, a preostaje još uredit jedan adekvatan parking va centre Leprinca, z čen bi se zaokružil investicijski krug va Leprince i osigurala veća kvaliteta života, zaključil je Dujmić.

Radovi su va prvoj fazi, skupa z potpunun rekonstrukcijun krova od lane, vredni su oko milijun kuna, a šoldi za nastavak radovi osigurat će se z Gradskega proračunom va sledeće dve leta.

Mi školani

Autorica teksta:   Darinka Martinčić

Počela san hodit va prvi razred 1954. leta. Z’ Zagrada san šla samo ja, a pul Lučetić me j sako jutro čekal Ivo Nevenkin pa smo se skupa spustili pod Ćorinovu kuću vanka na Stubaj. Z Brega su već prihajale Marija i Bogdana, a kad smo obrnuli va Presiku zjapali smo se z Začani. Eo….! Eo…bi odgovorili Igor i dve Ivanke. Na pol Presike z vašanske strani doprišli su Dragan i Merica i to j bila moja prva škvadra školanska. Grnuli smo zgoru okolo Žanineh pa va školu.

A za nazada zdolu po isten pute. Ta naš put po Presike, ki to more pozabit. Provujen zamislet umejki urejeni i poštrpani, ravnice i rebri pokošene i pograbne. Jesenići i leski ki su pušćani rast po porubah bili su nan za obešat se i cimbujat – ki j vredan ča većaga prignut, a onda se skupa šnjin dignut ča više vajer. Rebri su bile za vajat se, a prezidi za skakat ki će z višega i ki će dodaje. Škola je finjevala okol jedanajste, a nas je čuda puti polne zateklo na pol puta. Naša prva prava učitejica, Neda Kekler, prišla nan je komać va drugen razrede. Bila je samo desetak let stareja od nas, aš mi smo njoj bili prvi školani. Najboje san ju zapametila i najviše volela od seh svojeh učiteji. Prnesla je novi načini ponašanja va škole. Ni više bilo komandi „ruke na leđa“, ni palice al ravnala za  po prsteh opeć. Više ni bil važan krasopis, nego ča j ki napisal. Ka sreća moć posudit knjigu za doma, šetnje va prirodu i prve priredbe va sale. Okol školi smo se igrevali na „gnjilo jaje“, „išla majka s kolodvora“, „modra škarica“, lovilo i skrivalo da se ne govori. Muški su se va to vreme još vavek igrali na nemci i partizani…kauboji i indijanci su prišli kašnjeje. Va teh borbah čuda puti bi stradale brajde i zelenilo okolo Jovaninove kući, tako da j brižna gospodarica morala kričat i prihajat protestirat va školu. Hodili smo i mi na vjeronauk, samo gore va crekvu. Gušt je bil igrat se okolo crekvi na gare. Bil je to naš Preluk. Glavni j bil Igor ki je već onda imel doma motor. Posložil nas je va filu i podelil – ti si Talija, ti si Nemaška – ne znan koliko smo opće držav znali. V rukah smo mesto timuna stiskali kus palice, a onda start! Njrrrr, njrrrr – prvi krug, drugi krug… Va škole smo još imeli i našu tetu Pepicu Jakovinovu ka nan je sama pekla kruh i parićevala najboje marende. Ni sada ne znan zač mi ni bila doma nikada tako dobra maneštra kako oni njiji oriži i fažol. A Unrin narančasti sir?!

Najde se još na kakoven šufite zahitan požutel libar al pisanka zamotana va modru kartu. I črnobele slike va staren albume na dno škabelina od bora. Kolori i dihi tega vremena ostali su zapisani va srcu za vavek, aš ne reče se za niš – od koljevke pa do groba, najljepše je đačko doba!

Ruscus Aculeatus – Leprinačka leprina

Nakon urejenja stazi ljekoviteh biljki ka vodi prema crekve Svetega Markota, nastavja se z promoviranjen Leprinca. Pomalo se stvara i nadopunjuje brend Leprine i Leprinca, pa se je tako storil novi video film od edukativne stazi i od naše leprini.

To je prvi i (zasad) jedini film ki govori od te biljki. Staza ima namjenu navadit i upoznat judi z biljkami ke tu rastu, a i lepo ju je videt – pokošeno, postavjena je info tabela, posajene su rožice…

Autor videi keh morete tu pogledat je Rajko Ukić, a temu je prezentirala fitoterapeutkinja Zdenka Klanjac Ukić.

Klape va Leprince

11. večer klapa va Leprince bila j’ pasanu subotu – 13.7. pod Ložun va Staren Grade. Ovo leto nastupali su klapa Volosko, klapa Kamelija z Opatiji, klapa Teranke i klapa Brnistra z Puli, klapa Castrum Vallis z Bal, klapa Vidulice i klapa Flumen z Reki, klapa Škvadra z Košani (Slovenija), klapa Škrljevo, klapa Vinčace z Novega Vinodolskega i klapa Mirakul z Leprinca. Gosti večeri su bili člani folklornega ansambla „Zora“, program je vodil Mario Lipovšek Batifiaca.

Dobar odaziv publiki govori kako je ovaj događaj pun pogodak za Leprinac!

1 2